Волео сам да опљујем. Има нечег опуштајућег да са друштвом опљунеш некога или нечији рад.
Међутим од кад сам почео да се повремено појављујем у ужој јавности са својим радовима, било које врсте, почео сам да размишљам да то можда и није нека...ни забава ни вентил, а камоли корисна навика.
Мислим да смо као друштво и као појединци прилично затровани потребом да се нечији рад, какав год да је, исмеје и обезвреди.
Иронија и сарказам су добри, у врло контролисаним дозама.
Свачије дело, ако је плод труда и поштених намера, вредно је поштовања.
Макар поштовања.
Боље да вежбамо људскост, како год да је доживљавамо, него константну критику, замерање и пљуцу.
Међутим од кад сам почео да се повремено појављујем у ужој јавности са својим радовима, било које врсте, почео сам да размишљам да то можда и није нека...ни забава ни вентил, а камоли корисна навика.
Мислим да смо као друштво и као појединци прилично затровани потребом да се нечији рад, какав год да је, исмеје и обезвреди.
Иронија и сарказам су добри, у врло контролисаним дозама.
Свачије дело, ако је плод труда и поштених намера, вредно је поштовања.
Макар поштовања.
Боље да вежбамо људскост, како год да је доживљавамо, него константну критику, замерање и пљуцу.
