Strašna priznanja

Vezali su me
Batrgao sam se u sobi za ispitivanje
Uzalud su dovikivali da to nije soba za ispitivanje
Špric se približava i štrca prvi mlaz u vazduh
Bojim se kao nikad i vrištim da me puste

Ne čujem da neko tiho govori "ali ovo će te osloboditi..."

Zabada se igla u moju podlakticu

Do kraja ubrizgava serum

Padam na pod

Urlam i valjam se po podu

Ne volim...ne volim nikoga
Boga ne volim
Samo ga se bojim
Bojim se svega
Živeo bih samo po svome
Ne volim vas
Gadite mi se
Nisam ni ovo ni ono...
Želim tamo 
Želim sve ono Želim da jebem da živim

Plačem ali je kasno... serum je delovao
Sve sam priznao, grcam u suzama...

Neko prilazi i miluje me po glavi tiho "dobro je!..... oživećeš!"

Ani i svima

 Ana

Moja prezimenjakinja

Rođena na Sv Đorđa, posečena 3 dana pre svog rođendana

Ne mogu da zamislim roditeljski bol

Anči 

Nisam te poznavao

Verujem da ti je Bog priredio rođendansku žurku tamo gde nema bola, nema nas idiota i raznih kompleksaša

Siguran sam da je spremio najlepšu tortu i pozvao najzabavnije društvo Raja i da je bilo i smeha i graje... najlepših poklona... 

Svi ste tamo sada

Ti i tvoji drugari

Mama i tata i svi tvoji, razumeš, sigurno ne mogu da shvate i prebole

Ali te vole

Zato samo pravo

Ka Gospodu

Ka radosti kojoj nema kraja

Srećan ti Sv Đorđe rođendan tvoj nebeski

Ћутање је злато

 ....зато ћути бато!

Тако је беше гласила песмица коју сам чуо у "Коларићу Панићу" давне, ко зна које године.

Сада се поставља питање зашто је ћутала глумица Н.Н. и друге. Сви су генерали после битке и сви сумњају или пак блате осумњиченог. Храна за душу, можда и за пишу.

Тешко је ћутати. Мене су ућуткивали, тата, бивша супруга, бивша ташта. И тако....

Док једног лепог дана, или више дана, нисам пукао као промућкана флаша кокаколе кад се отвори одједном. Онда су они заћутали, а ја сам схватио да ћутање није злато. Није ни драње ни викање. Није ни бескрајно трпљење разних притисака који те сабијају и од тебе праве крпу по моделу и жељи оних који воле да ћутиш, кад они не желе да искажеш свој став, а после траже да им причаш и да имате неку комуникацију.

Е па другови, што каже Нејгауз, то се не може.

Може, али су последице такве да ћеш увенути и неће те бити, само ћеш постојати.

Разумем ћутање ових глумица. Нико од мојих родитеља није чуо од мене увреде које сам добијао у школи, понижења која су ми ушла у кости. Било ме је срамота од себе самог и страх од свих и свега.

Млада глумица је осетљива категорија. Да, њу води и амбиција (какав ужасан грех зар не?). Али воде је и осећања стида и поноса, страха и неповерења.

Уосталом, пустимо мало да правосуђе ради свој посао (ако може) и који камен мање и на оне који су оптужени.

Знамо зашто.

Без паметног наслова

 Пре два дана сам са мојом драгом Дејаном седео у колима. Док смо у ауту испијали кафу и јели лењу питу, нисам одолео да не излијем свој бес или огорчење, шта ли већ, услед многих идолопоклоничких изјава већине људи које познајем везано за ... одређену личност (избегавам намерно да кажем о коме се ради). 

Сада смо очевици случајева младих глумица и њихових ментора или старијих колега који су оптужени за силовање.

Два правца су очигледна.

Особе које су оштужене за силовање су објекат излива мржње и маште (шта би им радили храбри заштитници ових девојака).

Девојке су се "тек сад сетиле" да испричају и "хтеле су добре улоге".

Имамо ли ми осећај за другога, јебемо ли што?

Јел има неко свест о томе да је та вест у новинама најпре "храна за душу" просечног читаоца а да је целокупна истина сасвим ван домета спознаје било кога од нас.

Људи радо једу туђе интиме, радо се шепуре пред другима и воле да "снисходе" својим ближњима и даљњима.

Отерати у курац такве, задатак је најбитнији!

Зато 

Шта бленете?

Најтеже је бити свој

 Не знам шта ме вуче да ово пишем

Можда се правдам неком или сам себи

Не волим тачке на крају речеице

Нисам националиста, да пређем на ствар, јер о томе бих највише. Не умем и не волим да браним Српство, пишем ћирилицом понекад, не увек. Разводим се, тражим другу жену. Јебе ми се, да извинете. Иде ми се опет у Лондон, виђа ми се са људима који су интересантни, познати и непознати. Иде ми се и на Златибор са љубавницом. Има ми се још деце. Има ми се и пара, бар за све задатке које сам поставио.

Јебе ми се за острашћеност. Искрено мислим да сам прави Србенда у најпозитивнијем смислу, а опет не желим да икоме то доказујем. Кад год сам паћенички покушавао, зајебао сам се. Поносно сам служио војску коју су многи ултраправославци избегли.

Имам своја убеђења и своја уверења. Имам интуицију коју нисам слушао пар пута и зајебао сам се.

Желим да ме осуде многи да не морам да се више правдам и доказујем. Пизда сам био довољно, време је да преузмем своје бламове на себе! 

Јебите се ако хоћете

Свако добро

Драшко

Без наслова

Узнемирују ме многа туђа мишљења и ставови. Пријатељи, познаници и било ко други, често изказују своје ставове и усхићења. Постављају слике својих ближњих и коментаришу слике других, понекад врло отворено...вероватно искрено али и бомбастично. Било на фејсу или неком другом форуму.
Не верујем свему. Признајем да ми моја интуиција реагује и говори ми да много тога није за мене и није право ни искрено. Може само да ми штети. Признајем да сам и сам склон лупетању по форумима и фејсовима и склон сам да препатетишем и превише изливам срце али истовремено је тај излив безвредан јер је бљутав.

Поента

Јутрос сам отворио школу, тачније био сам први који је у њу ушао овог дана. 7 и 25. Док сам превалио 55км од куће до школе, пола пута ме је још пратио мрак. Малтене сам као петао ушао у установу. Иначе, до скоро нисам имао никакве сумње у то да Балашевић пева о правом петлу у својој песми док ме две другарице нису разувериле и објасниле  ми "метафору", назвавши ме калуђерицом притом.
Постоје разне друге метафоре и покушаји објашњења неких ствари многим појединцима који нам се налазе на животном путу али су ти напори много напорни, троше нас и не знам чему воде.
Најлепши део дана ми је био кад сам тако као зомби у полумраку себи скувао прву јутарњу школску кафу, ушао у моју учионицу, упалио комп, пустио музику и кренуо да довршавам документацију.
У 2 ће чистачи однети ђубре у 3 ће донети јогурт и млеко у 18 ћеш бити истрошен и потрошен.
Да сам неки лајфкоуч, чини ми се да бих људе упућивао да беже од бесмисла и свега што им иоле мирише на бесмисао или им буди такав осећај.
Хеклање, сликање, секс, кулинарство, спорт, секс, вежбање, дружење, певање, зарађивање новца....не знам дал сам нешто прескочио...а да....секс исто може....све што је креативно и смислено, само то треба.