Пре два дана сам са мојом драгом Дејаном седео у колима. Док смо у ауту испијали кафу и јели лењу питу, нисам одолео да не излијем свој бес или огорчење, шта ли већ, услед многих идолопоклоничких изјава већине људи које познајем везано за ... одређену личност (избегавам намерно да кажем о коме се ради).
Сада смо очевици случајева младих глумица и њихових ментора или старијих колега који су оптужени за силовање.
Два правца су очигледна.
Особе које су оштужене за силовање су објекат излива мржње и маште (шта би им радили храбри заштитници ових девојака).
Девојке су се "тек сад сетиле" да испричају и "хтеле су добре улоге".
Имамо ли ми осећај за другога, јебемо ли што?
Јел има неко свест о томе да је та вест у новинама најпре "храна за душу" просечног читаоца а да је целокупна истина сасвим ван домета спознаје било кога од нас.
Људи радо једу туђе интиме, радо се шепуре пред другима и воле да "снисходе" својим ближњима и даљњима.
Отерати у курац такве, задатак је најбитнији!
Зато
Шта бленете?
No comments:
Post a Comment