Неке изјаве не треба слушати док пијеш кафу или једеш мусли или грицкаш кикирики, јер можеш да избљујеш све оно и јадну кафицу да испросипаш ко компу или столу.
Тако сам и ја данас замало избљуво кафу коју у том тренутку нисам пио кад сам слушао напомене из друге руке како нас "држава плаћа оних 10 сати да пишемо документацију" а ми јелте, ваљда то не радимо са оним жаром и ревношћу и како је "све то у нашем раду ок, али нема маште и креативности..." е ту замало нисам повратио јутрошњи сендвич.
Можете слободно да мислите да смо нерадници колеге и ја, и цела наша мала дружина, али знате шта....баш ме брига (у даљем тексту "заболе ме).
Ова држава очигледно није довољно платила одређене лекаре да не дозоле да оде једна фина жена, коју не знам лично али је познајем из куминих прича, њена је кућна пријатељица. Надрљала од погрешне дијагнозе и не-констатовања праве.
Али кога је брига,
Не верујем да ће држава скочити за врат тој лекарској администрацији или коме год.
Али нама латентно прети, стиже нам екстерна (у даљем тексту "ОНИ"), која има власт да свеже и разреши, да ти да двојку па да доучиш занат, или да те дркуцка око припрема, планова и остале жгадије....
Сећам се кад смо се венчавали у општини, било је бар три или пет грешака у изводу из књиге венчаних. Име жениног тате, презиме њене маме, датум венчања и кумино презиме. Морао сам лично да идем да то све поправе у систему.
Мене би моја предпостављена натакла на виртуелни колац и за дупло мање од тих грешака у било којој ђачкој књижици (о сведочанству да не говорим) јер су књижице "јааавне исправеее", иако гомила тих јавних исправа чучи годинам у орману и децу заболе да их преузму.
А кад ОНИ дођу...ако ми пукне филм, има да заиграм на столу од зборнице као Treat Williams у филму коса уз нумеру
https://www.youtube.com/watch?v=-1LRD3DtFAo
I got life, mother I got laughs, sister I got freedom, brother
Тако сам и ја данас замало избљуво кафу коју у том тренутку нисам пио кад сам слушао напомене из друге руке како нас "држава плаћа оних 10 сати да пишемо документацију" а ми јелте, ваљда то не радимо са оним жаром и ревношћу и како је "све то у нашем раду ок, али нема маште и креативности..." е ту замало нисам повратио јутрошњи сендвич.
Можете слободно да мислите да смо нерадници колеге и ја, и цела наша мала дружина, али знате шта....баш ме брига (у даљем тексту "заболе ме).
Ова држава очигледно није довољно платила одређене лекаре да не дозоле да оде једна фина жена, коју не знам лично али је познајем из куминих прича, њена је кућна пријатељица. Надрљала од погрешне дијагнозе и не-констатовања праве.
Али кога је брига,
Не верујем да ће држава скочити за врат тој лекарској администрацији или коме год.
Али нама латентно прети, стиже нам екстерна (у даљем тексту "ОНИ"), која има власт да свеже и разреши, да ти да двојку па да доучиш занат, или да те дркуцка око припрема, планова и остале жгадије....
Сећам се кад смо се венчавали у општини, било је бар три или пет грешака у изводу из књиге венчаних. Име жениног тате, презиме њене маме, датум венчања и кумино презиме. Морао сам лично да идем да то све поправе у систему.
Мене би моја предпостављена натакла на виртуелни колац и за дупло мање од тих грешака у било којој ђачкој књижици (о сведочанству да не говорим) јер су књижице "јааавне исправеее", иако гомила тих јавних исправа чучи годинам у орману и децу заболе да их преузму.
А кад ОНИ дођу...ако ми пукне филм, има да заиграм на столу од зборнице као Treat Williams у филму коса уз нумеру
https://www.youtube.com/watch?v=-1LRD3DtFAo
I got life, mother I got laughs, sister I got freedom, brother
No comments:
Post a Comment