Храна у боравку у моје време је била бљак. Тај пљесак киселог млека у спанаћ, поред неке фаширане шницле и тај укус и она куварица Раца која седи поред јадне Јеје и малтретира је да све поједе. Али боравак је сам по себи био скроз кул, доста смо се зезали и правили ситне глупости. Додуше десило се да су, док смо два по два стајали у колони за полазак на тај фамозни ручак, иза мене били Зека и Алеш. Зека метар и жилет, али карактер Роберта Карлајла из "Треинспотинга" а Алеш крупан, глават, али скроз безазлен. Елем, Зека је испробавао свој пиштољ са неким капислама на Алешу, и опалио му у образ неки малецки барутић из те капсилице, али се Алешу свеједно отело једно јасно "Аааа!"
Болело га, није се озбиљно повредио али опет, није пријатно изгледа.
Следеће чега се сећам је Дикенсовска сцена, ручак се тог дана у сред наше клопе обуставља јер учитељица Дара ( у мојој перцепцији огромна, срчана, праведна и "не желиш да се качиш са њом"-жена) наређује да се стане са јелом и приводи и изводи Зеку на сред трпезарије (додуше не за уши) али громогласно изговара "Овај ваш друг је пуцао свом другару у образ!!" и друге одзвањајуће речи, док Зека поред ње стоји са фацом "жалим што сам жив" и очигледно би радије копао канал Дунав Тиса Дунав (иако има највише 10 година у том тренутку) него да га неко овако "линчује".
30 years later
ПП служба пружа помоћ и појачани васпитно-педагошки рад са пил.., пардон децом која имају агр..., пардон, другачије понашање. Наставници губе посао, лиценце, плате..ако им се омакне неки гаф или нека непримерена изјава. Ученици им прете пиштољима, батинама и нико и ништа не реагује. Нема никакве правне "полуге" која би онемогућила ситуацију да се икада деси да се преступници слободно шеткају и ладе јаја на часу и успут малтретируцкају наставнике.
Да не говорим о немоћи и немању права наставника да поставе било какав ниво или стандард макар односа према раду.
За узврат добијамо фразе типа :
"Нисам знао када да дођем"
"Немам вибер"
"Не одговара ми тај термин"
Вероватно би требало одговорити овако "па добро душо, иако пише и у свесци и на вратима кад треба да дођеш, иако си требао/ла/ло да ми јавиш и кажеш да немаш вибер, иако су сви твоји други термини битнији од овог мог.....хајде да видимо шта ти желиш? Шта би волео/ла/ло? Јел идеш на глуму? Јел хоћеш да једеш пре или после часа? Јел гледаш Сунђер Боба уторком око 18? Да померимо час за....."
Морам да признам да бих ја ипак најрадије поступио као Дара (а и волим те Дикенсовске моменте).
Посебна педагошка мера би био ручак: спанаћ са фљаснутом кашиком киселог млека и нешто што личи на ћуфту, а после....скале, етида и Бах!
Па да видиш да МОЖЕ!
Болело га, није се озбиљно повредио али опет, није пријатно изгледа.
Следеће чега се сећам је Дикенсовска сцена, ручак се тог дана у сред наше клопе обуставља јер учитељица Дара ( у мојој перцепцији огромна, срчана, праведна и "не желиш да се качиш са њом"-жена) наређује да се стане са јелом и приводи и изводи Зеку на сред трпезарије (додуше не за уши) али громогласно изговара "Овај ваш друг је пуцао свом другару у образ!!" и друге одзвањајуће речи, док Зека поред ње стоји са фацом "жалим што сам жив" и очигледно би радије копао канал Дунав Тиса Дунав (иако има највише 10 година у том тренутку) него да га неко овако "линчује".
30 years later
ПП служба пружа помоћ и појачани васпитно-педагошки рад са пил.., пардон децом која имају агр..., пардон, другачије понашање. Наставници губе посао, лиценце, плате..ако им се омакне неки гаф или нека непримерена изјава. Ученици им прете пиштољима, батинама и нико и ништа не реагује. Нема никакве правне "полуге" која би онемогућила ситуацију да се икада деси да се преступници слободно шеткају и ладе јаја на часу и успут малтретируцкају наставнике.
Да не говорим о немоћи и немању права наставника да поставе било какав ниво или стандард макар односа према раду.
За узврат добијамо фразе типа :
"Нисам знао када да дођем"
"Немам вибер"
"Не одговара ми тај термин"
Вероватно би требало одговорити овако "па добро душо, иако пише и у свесци и на вратима кад треба да дођеш, иако си требао/ла/ло да ми јавиш и кажеш да немаш вибер, иако су сви твоји други термини битнији од овог мог.....хајде да видимо шта ти желиш? Шта би волео/ла/ло? Јел идеш на глуму? Јел хоћеш да једеш пре или после часа? Јел гледаш Сунђер Боба уторком око 18? Да померимо час за....."
Морам да признам да бих ја ипак најрадије поступио као Дара (а и волим те Дикенсовске моменте).
Посебна педагошка мера би био ручак: спанаћ са фљаснутом кашиком киселог млека и нешто што личи на ћуфту, а после....скале, етида и Бах!
Па да видиш да МОЖЕ!
No comments:
Post a Comment