Нисам неки патриота. Ескапизам ми је једна од јачих особина. Али волим и да се хвалим. Не волим да ме прозивају, као ономад у време студентског протеста кад ми је једна асистенткиња на академији, при давању потписа, изговорила реченицу "А теби не би пала круна са главе да дођеш на протест!" Жао ми је што је одмах нисам информисао о две ствари :
1) Био сам први потписник петиције да наша вајна академија уђе у протест (јер иницијатори петиције нису ставили своје потписе већ су се окренули ка првом кога виде у клубу, а то бејах ја тадашњи бруцош, па ме после мој деда Рус плашио како "Драшкић, они тебе видељи да ти потписао, и тамо Даринка Матић Маровић тебе истерати са академије!!!")
2) Лично сам са још десетак, двадесетак колега кренуо првом "ФМУ" протестном шетњом по сред улице Краља Милана уз све трубе тролејбуса и таксија, а у тој групацији дотичне асистенткиње није било, као што нема тоналитета у Скрјабиновој десетој сонати!
Али добро.
Свако од нас има неке своје доприносе који нису доступни очима других, па нас после тих протеста и осталих дешавања, понеки наши ближњи гледају са скепсом и латентном осудом. То је наблаже речено, непријатно. Боље приђи и питај и реци шта имаш. Затражи "извештај" о нечијим активностима па му суди.
Мој тата је велика Србенда, иако је и светски човек. Али не спомињи му да му је син провео 73 дана у 4 наврата у КЗБ (у коју сад, колко чујем, чика Вуле иде да да подршку). Јер док сам тамо носио панцир и борбени ранац, уништавао стомак конзервама и паштетама по осматрачницама КЗБа, ишао по воду са колегама војницима са пушком да не би неки Азем залутао да нас сретне и док су нас учили како се поздравља патрола КФОРа (пушка о десно раме, шлем у леву руку, маши шлемом...али ако они не отпоздраве то није КФОР! Залежи!!!!)...мој тата је, разумљиво, у агонији мало пијуцкао и срећом све се добро завршило у рукама лекара Сремске Каменице.
Ипак су све то лагане ствари у односу на реалност наших људи који живе на Косову. Сигурно свако од нас зна бар један случај страдања народа који тамо не сме и не може да седне у кола и провоза се до неке суседне бање или оде у биоскоп или било где на одмор. Тамо нема одмора. Али овде има. И овде можеш да пошаљеш 234987 на 1'2093829387 да Гоца остане на МАлдивима или да Гуза и Киза излете из ФАрме али да им улети Кеба са Мајонезом. И то за само 100 дин! Повољно!
Али можеш и да издвојиш један смс на стари број
1033
Немој да се питаш дал паре лежу на рачун, дал ће то ићи у праве руке....нема тамо милион руку ал помисли на нечију муку.
На трен.
1) Био сам први потписник петиције да наша вајна академија уђе у протест (јер иницијатори петиције нису ставили своје потписе већ су се окренули ка првом кога виде у клубу, а то бејах ја тадашњи бруцош, па ме после мој деда Рус плашио како "Драшкић, они тебе видељи да ти потписао, и тамо Даринка Матић Маровић тебе истерати са академије!!!")
2) Лично сам са још десетак, двадесетак колега кренуо првом "ФМУ" протестном шетњом по сред улице Краља Милана уз све трубе тролејбуса и таксија, а у тој групацији дотичне асистенткиње није било, као што нема тоналитета у Скрјабиновој десетој сонати!
Али добро.
Свако од нас има неке своје доприносе који нису доступни очима других, па нас после тих протеста и осталих дешавања, понеки наши ближњи гледају са скепсом и латентном осудом. То је наблаже речено, непријатно. Боље приђи и питај и реци шта имаш. Затражи "извештај" о нечијим активностима па му суди.
Мој тата је велика Србенда, иако је и светски човек. Али не спомињи му да му је син провео 73 дана у 4 наврата у КЗБ (у коју сад, колко чујем, чика Вуле иде да да подршку). Јер док сам тамо носио панцир и борбени ранац, уништавао стомак конзервама и паштетама по осматрачницама КЗБа, ишао по воду са колегама војницима са пушком да не би неки Азем залутао да нас сретне и док су нас учили како се поздравља патрола КФОРа (пушка о десно раме, шлем у леву руку, маши шлемом...али ако они не отпоздраве то није КФОР! Залежи!!!!)...мој тата је, разумљиво, у агонији мало пијуцкао и срећом све се добро завршило у рукама лекара Сремске Каменице.
Ипак су све то лагане ствари у односу на реалност наших људи који живе на Косову. Сигурно свако од нас зна бар један случај страдања народа који тамо не сме и не може да седне у кола и провоза се до неке суседне бање или оде у биоскоп или било где на одмор. Тамо нема одмора. Али овде има. И овде можеш да пошаљеш 234987 на 1'2093829387 да Гоца остане на МАлдивима или да Гуза и Киза излете из ФАрме али да им улети Кеба са Мајонезом. И то за само 100 дин! Повољно!
Али можеш и да издвојиш један смс на стари број
1033
Немој да се питаш дал паре лежу на рачун, дал ће то ићи у праве руке....нема тамо милион руку ал помисли на нечију муку.
На трен.
No comments:
Post a Comment