Идем на посао ван Београда. Пре неки дан сам имао ситуацију да сам морао да излетим из аутобуса на једној станици пре места у ком радим, јер ми није било добро. Боље да не описујем шта ми није било добро и како је изгледало сналажење у природи да би ми било добро.
Да не дужим, снађох се хвала Богу и убрзо уђох у следећи аутобус до радног места.Стигох скоро на време.
Радим у једној школи. Лепа школа, дивни наставници. Сви су (углавном) веома посвећени ученицима, раде и труде се да деца нешто науче и овладају свиме што је потребно.
Једино што ме ту мало фрустрира (мало) је то што морам да пишем припреме за сваки час, оне морају да имају разне елементе, а поред тих припрема морам и месечне и годишње планове, извештаје на тромесечју, извештаје стручног већа. Поред тога редовно и дневник и педагошку свеску, ђацима портфолио и себи портфолио... Морам и стручно да се усавршавам 20 сати годишње по разним К и П....не псујем, то су Компетенције (има их 4) и Приоритети (не знам колико њих има...) и сваки семинар за стручно сврш...пардон, за стручно усавршавање има свој К и П. Тамо нас некад мало и грде, па питају "а колико Ви остајете на послу?" и говорили су нам "некада су просветне раднике буквално хватали са улице и уваљивали им дневник у руке". Не знам како су знали да су ти људи на улици просветни радници и да су квалификовани за неки предмет.
Док ја касним на посао или чучим у брду изнад....добро, то нећу у детаље, обећао сам, тамо нека Станија или Тијана Самсунг Галакси или Сандра Куртоазија, живи на рачун државе, псује, јебе се по неким собама са централним грејањем (извините на речнику) и добије паре и публицитет за то.
А мене опомињу да не крадем државу и да одржим све додатне или допунске часове (иако имам 3 часа редовне наставе преко норме, можда и 4, нисам упућен јер ме мрзи да читам заааААакон).
Гледам оне трафике, пекаре...одеш тамо радиш, продајеш цигаре, кондоме, бурек са месом или са шнуком...и идеш кући. Нема писања припреме за свако парче мини пице или за сваку дрину без филтера коју си продао.
Али ипак сам ја академски грађанин, ако се то тако каже. Имао сам и јавне наступе, свирао сам и у иностранству прошле године. Али добро, то су неке успомене које не може да плати никакав новац. Греота би било да одем у неку пекару или трафику. Мада, можда ми пукне филм и кажем "набиј..." хоћу рећи "довиђења, видимо се у "Зуму" или свратите до пекаре "Мијаоу" правимо одличне лење пите.
До тада, пишем припреме, усавршавам се стручно и носим увек марамице са собом да ми опет не буде фрка у аутобусу .....упс, рекох да нећу о томе!
Да не дужим, снађох се хвала Богу и убрзо уђох у следећи аутобус до радног места.Стигох скоро на време.
Радим у једној школи. Лепа школа, дивни наставници. Сви су (углавном) веома посвећени ученицима, раде и труде се да деца нешто науче и овладају свиме што је потребно.
Једино што ме ту мало фрустрира (мало) је то што морам да пишем припреме за сваки час, оне морају да имају разне елементе, а поред тих припрема морам и месечне и годишње планове, извештаје на тромесечју, извештаје стручног већа. Поред тога редовно и дневник и педагошку свеску, ђацима портфолио и себи портфолио... Морам и стручно да се усавршавам 20 сати годишње по разним К и П....не псујем, то су Компетенције (има их 4) и Приоритети (не знам колико њих има...) и сваки семинар за стручно сврш...пардон, за стручно усавршавање има свој К и П. Тамо нас некад мало и грде, па питају "а колико Ви остајете на послу?" и говорили су нам "некада су просветне раднике буквално хватали са улице и уваљивали им дневник у руке". Не знам како су знали да су ти људи на улици просветни радници и да су квалификовани за неки предмет.
Док ја касним на посао или чучим у брду изнад....добро, то нећу у детаље, обећао сам, тамо нека Станија или Тијана Самсунг Галакси или Сандра Куртоазија, живи на рачун државе, псује, јебе се по неким собама са централним грејањем (извините на речнику) и добије паре и публицитет за то.
А мене опомињу да не крадем државу и да одржим све додатне или допунске часове (иако имам 3 часа редовне наставе преко норме, можда и 4, нисам упућен јер ме мрзи да читам заааААакон).
Гледам оне трафике, пекаре...одеш тамо радиш, продајеш цигаре, кондоме, бурек са месом или са шнуком...и идеш кући. Нема писања припреме за свако парче мини пице или за сваку дрину без филтера коју си продао.
Али ипак сам ја академски грађанин, ако се то тако каже. Имао сам и јавне наступе, свирао сам и у иностранству прошле године. Али добро, то су неке успомене које не може да плати никакав новац. Греота би било да одем у неку пекару или трафику. Мада, можда ми пукне филм и кажем "набиј..." хоћу рећи "довиђења, видимо се у "Зуму" или свратите до пекаре "Мијаоу" правимо одличне лење пите.
До тада, пишем припреме, усавршавам се стручно и носим увек марамице са собом да ми опет не буде фрка у аутобусу .....упс, рекох да нећу о томе!
No comments:
Post a Comment